Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re da­va­la je kre­di­te ko­sov­skom nar­ko-bo­su Na­se­ru Kelj­men­di­ju u vri­je­me dok je on bio pod is­tra­gom zbog šver­ca i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Po­da­ci ka­ta­stra po­ka­zu­ju da je Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re AD rje­še­njem 060-2074-07 od 1. av­gu­sta 2007. go­di­ne upi­sa­la hi­po­te­ku na stam­be­ni pro­stor ko­ji se vo­di kao vla­sni­štvo Na­se­ra Kelj­men­di­ja u Ul­ci­nju.
U to vri­je­me, Kelj­men­di je bio pod is­tra­gom zbog sum­nji­vih po­slo­va sa dro­gom, a dao je i is­kaz tu­ži­o­cu u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, gdje je sa­slu­šan po­vo­dom sum­nji da je for­mi­rao kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju, či­ja je glav­na dje­lat­nost tr­go­vi­na nar­ko­ti­ci­ma.
Ne­ma de­talj­ni­jih in­for­ma­ci­ja o odo­bre­nom kre­di­tu, ima­ju­ći u vi­du pri­lič­no štur sa­dr­žaj opi­sa­ne hi­po­te­ke u ko­rist Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re. Na od­go­vo­re dr­žav­nog ka­ta­stra na za­htje­ve za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma, ka­da je u pi­ta­nju isto­ri­jat upi­sa i do­ku­men­ta­ci­ja, če­ka se mje­se­ci­ma, ali „Dan” će sva­ka­ko ob­ja­vi­ti de­ta­lje ugo­vo­ra čim ih do­bi­je. Ban­ka, shod­no Za­ko­nu o ban­ka­ma, ne ob­ja­vlju­je de­ta­lje ugo­vo­ra sa kli­jen­ti­ma. Ne­ma ni po­da­ta­ka da je Upra­va za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca is­pi­ti­va­la te tran­sak­ci­je Kelj­men­di­ja i Pr­ve ban­ke.
Hi­po­te­ka je evi­den­ti­ra­na u Li­stu ne­po­kret­no­sti 4522 KO Ul­cinj, gdje je stam­be­ni pro­stor ve­li­či­ne 50 kva­dra­ta, ste­čen gra­đe­njem, op­te­re­ćen hi­po­te­kom ban­ke či­ji je po­je­di­nač­no naj­ve­ći ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat li­de­ra DPS-a Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Pre­ma op­tu­žni­ci ko­sov­skog Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, Na­ser Kelj­men­di je je­dan od naj­ve­ćih nar­ko-di­le­ra u re­gi­o­nu, i on je iz­me­đu 2000. go­di­ne i 2012. go­di­ne za­ra­dio mi­li­o­ne eura, pre­ba­cu­ju­ći he­ro­in, ek­sta­zi, spid i dru­ge vr­ste opoj­nih dro­ga, ko­ri­ste­ći ru­tu ko­ja po­ve­zu­je Av­ga­ni­stan, Tur­sku i ze­mlje Evrop­ske uni­je.
Je­dan dio op­tu­žni­ce od­no­si se na Kelj­men­di­je­ve po­slo­ve sa tr­go­vi­nom dro­gom, a ma­nji dio op­tu­žni­ce na ubi­stvo vo­đe su­par­nič­kog kla­na Ra­mi­za De­la­li­ća 2007. go­di­ne u Sa­ra­je­vu. Tu­ži­o­ci, me­đu ko­ji­ma ima i ame­rič­kih eks­pe­ra­ta, na­vo­de u op­tu­žni­ci da je Kelj­men­di bio uspje­šan u kri­mi­nal­nim ope­ra­ci­ja­ma i da na­la­zi is­tra­ge po­ka­zu­ju da on i nje­go­vi si­no­vi po­sje­du­ju imo­vi­nu vri­jed­nu mi­li­o­ne eura u Bos­sni i Her­ce­go­vi­ni, Cr­noj Go­ri, Ko­so­vu i dru­gdje u re­gi­o­nu i ši­re.
Svje­dok na­ve­den u op­tu­žni­ci kao K.3, od­no­sno ve­li­ki di­ler dro­gom iz Be­o­gra­da, iz­ja­vio je da je Kelj­men­di­je­va zvi­je­zda po­če­la da ra­ste „po­što je Ze­mun­ski klan raz­bi­jen po­sli­je aten­ta­ta na ta­da­šnjeg srp­skog pre­mi­je­ra Zo­ra­na Đin­đi­ća 2003. go­di­ne”. Svje­dok K.3. je da­lje na­veo da je Kelj­men­di­je­va ka­ri­je­ra do­bi­la još je­dan vje­tar u le­đa ka­da se Cr­na Go­ra odvo­ji­la od Sr­bi­je 2006. go­di­ne, či­me je Kelj­men­di iz­ne­na­da do­bio mo­no­pol nad dro­gom i ta­mo­šnjim bi­zni­som ci­ga­re­ta­ma.
Svje­dok K.3. tvr­di da je do 2009. ku­po­vao do če­ti­ri ki­lo­gra­ma he­ro­i­na i ek­sta­zi­ja mje­seč­no, kao i ne­po­zna­tu ko­li­či­nu ko­ka­i­na, spi­da i ma­ri­hu­a­ne pre­ko po­slov­ne sa­rad­nje sa Kelj­men­di­je­vom or­ga­ni­za­ci­jom. Sa­rad­nja je pre­ki­nu­ta ok­to­bra 2012. go­di­ne.
Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Eulek­sa na Ko­so­vu En­dr­ju Hjuz po­čet­kom 2015. go­di­ne, na su­đe­nju Na­se­ru Kelj­men­di­ju, uvr­stio je ho­tel „Ka­sa gran­de” u Ul­ci­nju na li­stu ne­kret­ni­na ko­je je ko­sov­ski bos ste­kao ne­le­gal­nim rad­nja­ma. U pri­štin­skom Osnov­nom su­du ja­nu­a­ra 2015. go­di­ne po­če­lo je i su­đe­nje Kelj­men­di­ju, a ame­rič­ki tu­ži­lac Hjuz obra­zlo­žio je de­set ta­ča­ka op­tu­žni­ce.
Od tih de­set ta­ča­ka, tri se od­no­se na osni­va­nje or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe i ubi­stvo Ra­mi­za De­la­li­ća 2007. go­di­ne u Sa­ra­je­vu, a se­dam na or­ga­ni­zo­va­ni šverc dro­ge.
Ame­rič­ki tu­ži­lac je re­kao da je Kelj­men­di sre­di­nom 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka for­mi­rao kri­mi­nal­nu or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja se pre­vas­hod­no ba­vi­la šver­com dro­ge, po­seb­no ko­ka­i­na, he­ro­i­na i ek­sta­zi­ja. Sje­di­šte joj je bi­lo u Sa­ra­je­vu, a ima­la je po­slo­ve i u Cr­noj Go­ri.
Osnov­ni sud u Pri­šti­ni od­lu­čio je kra­jem ju­na ove go­di­ne da se Na­ser Kelj­men­di, op­tu­žen pred tim su­dom za ubi­stvo i or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, ipak bra­ni sa slo­bo­de, što je po­tvr­dio i nje­gov advo­kat Be­snik Be­ri­ša. M.V.


Do­spio i na ame­rič­ku cr­nu li­stu

Ame­rič­ke vla­sti još 2012. go­di­ne sta­vi­le su Na­se­ra Kelj­men­di­ja na cr­nu li­stu, ozna­ča­va­ju­ći ga li­de­rom jed­ne od naj­ja­čih kri­mi­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja na Bal­ka­nu. Ta od­lu­ka je obra­zlo­že­na ovla­šće­nji­ma ko­ja ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku da­je King­pin akt, od­no­sno prav­ni akt pre­ma ko­me SAD ima­ju pra­vo da sank­ci­o­ni­šu stra­ne kri­mi­nal­ce ko­ji ugro­ža­va­ju ame­rič­ke in­te­re­se.
Pre­ma po­da­ci­ma ko­je su ka­sni­je ob­ja­vi­le ame­rič­ke vla­sti, Kelj­men­di­je­va or­ga­ni­za­ci­ja umi­je­ša­na je u kri­jum­ča­re­nje dro­ge i ci­ga­re­ta i tr­go­vi­nu lju­di­ma, te pra­nje nov­ca.
No­ve sank­ci­je Kelj­men­di­ju uve­de­ne su 2013. go­di­ne, o če­mu je „Dan” već pi­sao, ka­da su na cr­nu li­stu do­spje­li nje­go­ve fir­me i imo­vi­na u Cr­noj Go­ri i BiH, a na toj li­sti su do­da­ta i ime­na nje­go­ve dje­ce.


Kre­dit i za ko­tor­skog bo­sa

In­te­re­sant­no je i da dr­žav­no tu­ži­la­štvo go­di­na­ma žmu­ri na po­slov­ne ve­ze Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re i osu­đe­nog še­fa me­đu­na­rod­ne kri­mi­nal­ne gru­pe iz Ko­to­ra Iva­na Pa­vlo­vi­ća Ike­ra.
Pre­ma po­da­ci­ma iz ka­ta­stra, Pr­va ban­ka Cr­ne Go­re odo­bri­la je Pa­vlo­vi­ću kre­dit od 130.000 eura 2008. go­di­ne, pod ve­o­ma po­volj­nim uslo­vi­ma. To je ura­đe­no upra­vo u vri­je­me ka­da je, pre­ma pre­su­di su­da iz Be­o­gra­da, Pa­vlo­vić pred­vo­dio or­ga­ni­zo­va­nu kri­mi­nal­nu gru­pu ko­ja se na me­đu­na­rod­nom ni­vou ba­vi­la šver­com ko­ka­i­na.